Bosiljak je veoma značajna lekovita i začinska biljka i od davnina se koristi u tradicionalnoj medicini. Ova biljka ima i veliki značaj u religioznim obredima u različitim religijskim sistemima.

Nadzemni deo biljke (Basilici herba) koristi se u narodnoj medicini za lečenje mnogih bolesti. Sastavni je deo raznih čajnih mešavina za smirivanje kašlja, poboljšanje apetita, sastavni deo diuretia i karminatina. Droga se koristi i u prehrambenoj industriji kao začin.

U narodu se bosiljak upotrebljava kao blago sredstvo za smirenje i otklanjanje nervne napetosti, protiv gasova, nadimanja i tegoba u organizmu za varenje. Koristi se i protiv nekih crevnih parazita i to često zajedno sa belim lukom, kao i za povećanje mlečnosti majki koje imaju malo mleka.

U savremenoj fitoterapiji najviše se ukazuje na antioksidantni efekat etarskog ulja. Ekstrat i ulje bosiljka deluju protiv bakterija i gljivica, kao i protiv larvi muve koja prenosi dengu. Optimistično deluju rezultati novijih istraživanja koji ukazuju na jak antivirusni efekat bosiljka na brojne viruse, među kojima su herpes virus,virus hepatitisa B i koksaki virus.Takođe se ispituje antibakterijski efekat bosiljka protiv Helicobacter pylori i sprečavanje pojave ulkusa želuca.

U nadzemnim delovima bosiljak ima 0,5-1% etarskog ulja. Postoji više tipova etarskog ulja bosiljak, a najznačajniji su: evropski ili francuski, egipatski, reunionski, bugarski i javanski tip. Evropski tip etarskog ulja je najboljeg kvaliteta, ima najfiniju mirisnu notu i najveću cenu na tržištu. Dominantne komponente ovog tipa etarskog ulja su monoterpen linalol (50-75% u uljima našeg podneblja) i fenilpropamid metil-kavikol (estralog 2,5-19%). Ostale komponente koje se mogu naći u većoj koncentraciji u ovom tipu ulja su: 1,8 cineol, eugenol, geraniol, germakren D, α-terpineol, β-kariofelin, ocimen, sabinen, tujon, γ-terpinen.


Sadržaj i sastav etarskog ulja jako varira u zavisnosti od genotipova, uslova sredine i sezone prikupljanja droge. Osim etarskog ulja, biljka sadrži još vitamin B1 (0,1-0,2 mg/100 g), vitamin C (150-250 mg/100 g), karotin (1,2-2,8 mg/100 g) i gorke materije. Etarsko ulje (Aetheroleum basilici) se koristi u prehrambenoj i industriji parfema.




Prvobitna domovina bosiljke je Italija. Veoma cenjena biljka bio je i u starom Rimu a u XII veku monasi su ga doneli u srednju Evropu, gde se brzo odomaćio i sve do danas se gaji u vrtovima i baštama. Na većim površinama bosiljak se gaji u Poljskoj, Francuskoj, SAD, na Jamajci, u Indoneziji i Maroku. Poslednjih godina sve više se gaji i na plantažama.



Biološke osobine

Bosiljak (Ocimum basilicum L) narodni naziv: bosilek, bosilak, bosilje, bažilek, bažulek, baselek, basiljak, fasliđan, đen, vesligen, sarmeš, je jednogodišnja zeljasta biljka. Naziv mu potiče od grčke reči „basileus“ što znači kralj ili car, zbog verovanja da je rastao na mestu gde su Sveti Car Konstantin i njegova majka Sveta Carica Jelena, pronašli časni krst Gospodnji. Pripada rodu Ocimum. Najznačajnije su višegodišnja vrsta O. gratissimum L i jednogodišnja vrsta O.basilicum L.




Gajeni genotipovi jednogodišnjeg bosiljka O.basilicum svrstavaju se u tri varijateta:
- var. maximum (krupni listovi, visok)
- var. minimum (sitnolisni, razgranat)
- var. bullatum (sa nabranim listovima, kasnocvetajući)


Koren biljke je osrednje razvijen, stabljika je zeljasta, razgranata, male krošnje, visine 40-60 cm. Listovi su mekani,svetlozeleni unakrsno naspramni,na dugim peteljkama. Površina liske je gola, zelena ili obojena antocijanima. Na vrhu stabljike se stvara izdužena cvast, sastavljena od 17-18 sitnih cvetova, bele do svetloružučaste boje. Plod je orašica , izduženog oblika, tamnosmeđe do crne boje. Masa 1000 semenki je 1,2-1,8 g. Seme je klijavo 4-5 godina, a niče 7-10 dana nakon setve. Klijavost semena je 90 -95%.

Ukoliko je bosiljak gajen iz sadnica, vege tacija mu traje 170-180 dana. Počinje da cveta sredinom juna i ponekad cveta dva meseca.Ako se pokosi u početku cvetanja, novi izdanci procvetaju početkom septembra. Period sazrevanja plodova traje dugo, pa se plodovi koji sazru prvi osipaju.



Ekološki uslovi


Bosiljak je termofilna biljka, kojoj je za klijanje potrebna temperatura od 12 S,a optimalna temperatura za rast i razvoj je 18-20 S. Na 0 S mlađe i sratije biljke propadnu. Dosta vlage zahteva zbog plitkog korena. U toku vegetacionog perioda potrebno mu je 600 do 650 mm padavina. Voda je posebno potrebna za vreme klijanja, nicanja, izbijanja izdanaka i pupoljenja.

Što se tiče zemljišta, bosiljak je izbirljiv i treba ga sejati na toplim, humidnim zemljištima, dobrog vodnovazdušnog režima (černozem, gajnjače i aluvijalna zemljišta). Na peskovitom zemljištu se može gajiti samo ako se obezbedi redovno zalivanje i đubrenje mineralnim đubrivima.




Tehnologija gajenja



Plodored.

Bosiljak je neophodno gajiti u plodoredu. Duže uzastopno gajenje na istom mestu na podnosi,zbog jačeg napada uzročnika biljnih bolesti, insekata i višegodišnjih rizomskih korovskih vrsta.

Bosiljak se lako uklapa u sve plodorede jer je jednogodišnja biljka, a za njega su dobri predusevi svi oni posle kojih zakorovljenost zemljišta nije visoka.

Najbolje ga je sejati posle okopavina, a pre žitarica. Ako se proizvodi na okućnicama, svake druge godine se može posaditi ili posejati na isto mesto.




Obrada zemljišta.

Ukoliko setvu bosiljka želimo obaviti u prolećnom roku, osnovnu obradu zemljišta (oranje) treba obaviti tokom jeseni,na dubini od 30 cm, ukoliko se radi o zemljištu sa većim sadržajem čestica gline. Predsetvena priprema se obavlja u rano proleće, u što manje operacija, da bi se u zemljištu sačuvalo što više vlage.







Đubrenje.

Bosiljak dobro koristi produženo dejstvo mineralnih đubriva, neposredno đubrenje stajnjakom nije opravdano. U jesen se unosi u zemljište 60-80 kg/ha P2O5 i 120/140 kg/ha K2O, a tokom vegetacije se prihranjuje azotnim đubrivima. Prilikom prolećne predsetvene pripreme unosi se još 40-60 kg/ha N i 18-20 kg/ha P2O5. Norme đubriva nisu konstantne i uglavnom zavise od količine i oblika hraniva u zemljištu, odnosno plodnosti zemljišta.



Setva.

Bosiljak se može sejati direktno na stalno mesto ili se proizvodi rasad koji se sadi u maju. Direktna setva semenom je jednostavnija i znatno racionalnija. Optimalni rok setve je poslednja nedelja aprila. Seje se na razmak od 50 cm između redova, u kućice sa 3-5 semenki koje su međusobno udaljene 20-25 cm. Dubina setve je 0,5-1 cm. Za površinu od jednog hektara potrebno je 2,5-3,5 kg semena.

Rasad se proizvodi u negrejanim plastenicima. Za proizvodnju rasada seme se seje u drugoj polovini marta u nezagrejane leje, pokrivene folijom.


Seje se u redove (10-15 cm između redova) na 0,5 cm dubine. U zavisnosti od kvaliteta semena, na 1 m2 seje se 10-20 g semena. Na površini od 350 do 400 m2, uz upotrebu 0,6-1,2 kg semena, može se proizvesti rasad za 1 ha. Rasad se proizvede za 5-6 nedelja.


Na stalno mesto se može presaditi tek kad prođu opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva, sredinom maja. Sadnice se sade na međuredni razmak od 50 cm, a razmak u redu treba da bude 20-25 cm. Optimalni sklop je 140.000 do 200.000 biljaka po hektaru.

Biljke treba obavezno zaštiti posle sadnje.



Nega useva.


Usev treba održavati bez korova i stalno provetravati zemljište kultivacijom i okopava njem. Broj okopavanja zavisi od stepena zakorovljenosti i osobina zemljišta. Prvo okopavanje se obavlja 10-15 dana nakon radađivanja. Drugo okopavanje je 10-25 dana nakon prvog. Prihranjivanje se vrši u dva navrata, azotnim đubrivima. Prvo prihranjivanje je pre prvog međurednog kultiviranja, a drugo posle prve žetve.

U borbi protiv korova se mogu primeniti herbicidi na bazi prometrina, 14-20 dana pre pasađivanja. U slučaju jače pojave sirka i drugih monokotiledonih korova, koriste se herbicidi na bazi fluazifop-butila. Bosiljak najčešće napada pepelnica i gljivice iz roda Alternaria, koje izazivaju tamne pege na nadzemnim delovima biljke. Za suzbijanje se koriste preparati na bazi mankozeba ili cineba. Tretira se isključivo preventivno, svakih 8-10 dana, a najkasnije do tri nedelje pre žetve (košenja).


Od štetočina su opasne grčice (larve nekoliko vrsta gundelja: Melolontha melolontha, Polyphylla fullo, Rhizotrogus aequinoctialis i Amphimallon solstitialis), kao i žičnjaci (Elateridae).

Suzbijaju se zemljišnim insekticidima na bazi piretrina.




Navodnjavanje


Kod bosiljka je ovo obavezna mera nege u intenzivnoj proizvodnji, naročito kod direktne setve. U toku godine, zavisno od vremenskih prilika, može biti 3-6 navodnjavanja. Prvo navodnjavanje je odmah posle setve ili rasađivanja a zatim svakih 10-14 dana, u zavisnosti od padavina. Vlaga je najpotrebnija u vreme početka grananja i u fazi formiranja pupoljaka, a kasnije posle košenja.



Košenje herbe.

Stabljika bosiljka kosi se dva puta godišnje, na početku cvetanja početkom jula i krajem septembra pre jesenjih mrazeva. Košenje se obavlja po suvom i sunčanom vremenu na 10-12 cm od zemlje. Kada se kosi na ovu visinu stimuliše se veći broj izdanaka i često je drugi otkos prinosniji do prvog (uz navodnjavanje). Košenje je ručno, a na većim površinama kosačicama za travu.Iz dva otkosa se po ha može dobiti 6-8 t sveže herbe ili 1,3 do 1,7 t suve seckane droge.


Suši se u tankom sloju ili vezan u kitice, na promajnom mestu u hladu ili sušarama na temperaturi od 35-40 S. Droga je zelene boje, karakterističnog prijatnog mirisa i gorkog, pomalo ljutog ukusa. Droga se pakuje u jutane vreće i čuva na suvom i tamnom mestu.


Žetva semena se obavlja u dve faze zbog gubitka osipanjem, a počinje sredinom avgusta, kada je 50% plodova zrelo.


Kosi se rano ujutru dok je rosa, vezuje u snopove i ostavlja par dana da naknadno dozri.Snopovi se ovršu, seme proseje i ostavi da se osuši, zatim se čisti, dorađuje, pakuje i čuva. Prinos semena može iznositi 250 do 300 kg po hektaru.



Rašić Suzana, dipl.inž.